|
Црквена општина за Баден-Виртемберг са седиштем у Штутгарту, основана је 1971. године. Има две парохије и два храма у своме власништву. Парохијски храм и црквени центар у Штутгарту, купљени су од Методистичке цркве и преуређени за нову намену. Храм је освећен великим освећењем 17. маја 1992. од Епископа средњоевропског Константина (Ђокића) и посвећен је Сабору Срба Светих. Налази се у Штутгарту–Heslach, Möhringer Str. 81а.
Филијални храм у Гепингену, Marstall Str.21, са црквеном салом, купљен је од Баптистичке цркве и преуређен за нову намену. Храм је освећен великим освећењем 08. маја 1993. од Епископа средњоевропског Константина (Ђокића) и посвећен је Сабору Светог Архангела Михаила.
Постављењем првог пароха за Баден Виртемберг свештеника Озрена Туцакова године 1971. године практично је основана Црквена општина. Њене структуре су у почетку биле у знаку провизорности. Црквена општина је регистрована по правилима сачињеним сагласно са Уставом Српске православне цркве, у складу са важећим законодавством ове земље.
Првог јануара 1978. године протонамесник Слободан Миљевић постављен је за пароха штутгартске парохије.
У јуну 1995. добила је и другог свештеника: протонамесника Маринка Радмила, који је од 01. јула 2004 преузео прву парохију у Нирнбергу.
Од 01. октобра 2004 је протојереј Братислав Божовић постављен за пароха упражњене друге парохије у Штутгарту.
Број Срба на подручју Баден-Виртемберга није могуће тачно утврдити. На овом простору је било пре распада Југославије регистровано 172.000 Југословена. Римокатоличка диецеза Ротенбург – Штутгарт и надбискупија
Фрајбург, објавиле су да на поменутим просторима борави 111.000 Хрвата.
Имајући ове податке у виду, процењује се да на територији покрајине Баден Виртемберг борави око 50.000 припадника Српске православне цркве. Од тога око 15.000 Срба вероватно борави на простору црквене општине за Виртеберг у Штутгарту.
У картотеци црквене општине у Штутгарту има 3.880 адреса. У животу цркве учествују oko 20 % парохијана. 768 породица су активни чланови парохије који уплаћују редовни парохијал. Њима се писменим путем обраћа чешће и за њих се може рећи да су они носиоци црквеног живота парохије.
Изналажење одговарајућег концепта за мисију и трајна решења опстанка на дуже време, је од самог почетка заузимало важно место у планирању и служењу на просторима црквене општине у Штутгарту. Брзо се дошло до закључка да само добро организовани и опремљени духовни центри могу бити носиоци трајне мисије и деловања Цркве на расејаним просторима парохије у дијаспори.
Ови центри су матице које окупљају и усмеравају. Ово још и текако подразумева важне промене у односу верника према Цркви али и Цркве према вернику, у поређењу са структурама које постоје у отаџбини. Ово се односи и на формирање извора прихода и стварања материјалних могућности за рад и мисију уопште. Већ прва искуства су показала да приходи од обреда тзв. «треба» нису и не могу бити у оној релацији у којој су у отаџбини, и да су само мали, скоро безначајни део у целокупном концепту за финансирање мисије. Ни приходи од свећа неће имати задуго улогу коју имају у старом крају. Друга генерација тзв. «гостујућих радника», која полако заузима своје место у животу парохије, има другачији однос према свим овим облицима молитвености и побожности.
Парохијал – редовна чланарина – је начин финансирања који за будућа времена нема алтернативе. Зато организовање овог начина финансирања парохије и црквене општине заузима важно место у настојањима да се будућност и опстанак наших парохија осигура. У црквеној општини Штутгарт су на томе плану постигнути и запажени резултати.
На територији црквене општине у Штутгарту постоје два духовна центра са сопстеним храмовима: Штутгарт и Гепинген. Духовни центар у Штутгарту, Möhringer Str. 81а, као седиште парохије, од посебног је значаја. Овде је и духовни и административни центар из којега се припрема и спроводи мисија на целом подручју. До ових здања дошло се тако, што се куповина финансирала од добровољних прилога својих веника, али и задужењем у виду дугогодишњих кредита. И поред обавеза на отплати кредита, који се редовно плаћују, ради се и на украшавању храмова, али и на потребној доградњи, како би се постигла боља функционалност истих. Тако је у Штутгарту испред улаза у храм дограђена припрата у којој се продају и пале свеће, календари, иконе и друго.
У Штутгарту постоје црквени хор «Св. Књаза Лазара» који редовно пева на богослужењима као и дечји хор «Сретење» који је тек у оснивању. Диригент је од 01. фебруара 2012. год. госпођа Дијана Дискић.
Вероучитељи су свештеници.
Часове српског језика, који се одржавају у оквиру допунске наставе на српском језику, одржавају једном недељно две наставнице у просторијама цркве у Штутгарту. У Гепингену одржава се настава при храму за децу из Ајслингена и Гепингена. Деца су распоређена по узрасту у два разреда. Поред тога свештеници предају веронауку једанпут месечно и у Хајлброну, Наголду, Ројтлингену, Зинделфингену и у Калву .
Школа броји 322 ученика. Постоји и веронаука за предшколску децу (14.полазника) коју предаје Горанка Цет, студент теологије.
Сарадња са родитељима, чија деца похађају часове је задовољавајућа. Ипак би било пожељно, да још више деце учествује у верској настави.
При штутгартској парохији је већ 1993. године основано Коло Српских Сестара.
Прва предеседница је била др.Зорка Миљевић (+2007). Коло Српских Сестара учествује веома активно у структури и мисији цркве. Председница је од 1999. год. Јагода Симовић.
Оба храма су опремљена у потпуности. Све што је потребно за обављање богослужења и обреда део је инвентара храма.
Храмови су украшени прелепим дуборезним иконостасима, уметнички уобличени од монаха манастира Високих Дечана, на Косову и Метохији.
Поред духовних центара у Штутгарт и у Гепингену, у којима се редовно богослужи, повремено се богослужења одржавају и у протестанском храму - Peterskirche, Kirchberg Str. 4 - у Хајлброну, Versöhnungskirche, Wieland Str. 12 у Калву и Katharinenkirche, Rommelsbacher Str. 2 у Ројтлингену.
Црквена општина у Штутгарту организована је сагласно са Уставом Српске православне цркве.
Матичне књиге се воде од 1978. године.
|
